Četvrta politička teorija, Boris Nad

PODELI/ODŠTAMPAJ:




Krajem 80-tih godina prošlog veka, s padom Berlinskog zida, dvopolarni svetski poredak (utvrđen u Jalti) se srušio. Amerika sa svojim saveznicima (zapadni vojno-politički blok) nadvladao je istočni, „komunistički“, dovodeći do raspada SSSR i Varšavskog pakta. Na njegovim ruševinama nastao je jednopolarni svet, na čelu sa SAD kao jedinom svetskom supersilom i kao neupitnim svetskim hegemonom. Liberalizam je ostao jedina globalna ideologija.


Istorije nema. Ima tržišta i televizora

Frensis Fukujama, u svom radu pod naslovom Kraj istorije, požurio je da proglasi „kraj istorije“ i globalnu pobedu liberalizma nad svojim konkurentima. Liberalizam je, naime, kako to smatra Aleksandar Dugin u Četvrtoj političkoj teoriji, prva politička ideologija koja se razvila iz filozofskih učenja liberalnih filozofa još tokom XVIII veka. Druga je socijalizam (komunizam, marksizam), koja je nastala tokom XIX stoleća i na određen način se realizovala tokom XX veka, s pobedama socijalističkih revolucija u čitavom nizu zemalja (ne samo u Rusiji i Istočnoj Evropi). Treća, fašizam, u celosti je proizvod XX stoleća, ali je „ona oborena pre nego što je poletela“; o njenoj sudbini odlučio je ishod Drugog svetskog rata, odnosno poraz nemačkog Trećeg rajha i Musolinijeve Italije.

O čemu je u stvari pisao američki filozof japanskog porekla Fukujama u svom glasovitom radu? Na osnovu pomalo iščašene interpretacije Hegelove filozofije istorije i ranijih razmatranja liberalnih mislilaca, on je proglasio ne samo „kraj istorije“ nego i „kraj ideologija“. Njegovo proročanstvo je glasilo: s pobedom zapadnog bloka istorija se završava i ubuduće se neće pojaviti nijedan protivnik globalnog kapitalizma niti bilo kakva ideologija koja će moći uputiti globalni izazov pobedničkom liberalizmu. To znači i da će „ostatak sveta“ pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način, milom ili silom, ali u osnovi ipak dobrovoljno, postepeno prihvatiti kapitalizam američkog tipa. Čitava planeta će odsada postati kapitalistička i liberalna. Ono što će se još događati neće moći opovrgnuti osnovnu činjenicu: da je istorija došla do svog neumitnog kraja. Politika će biti zamenjena ekonomijom, a planeta obuhvaćena „jedinstvenim svetskim tržištem“. Ukratko: „Istorije više nema, ima tržišta i televizora“ (A. Dugin).


Kraj moderne. Početak postmoderne

Paralelno s tim, dogodilo se još nešto na Zapadu, što je drugde ostalo manje-više neprimećeno ili nedovoljno shvaćeno: nekako u isto vreme, i sama modernizacija je došla do svog kraja. Tradicionalna društva na Zapadu su ili srušena ili suštinski preobražena procesima modernizacije: „modernizacija je dostigla unutrašnju među, doprevši do samog dna zapadne kulture“. „Voz je prispeo u stanicu.“ Dalji progres (kretanje ka unapred utvrđenom cilju) je postao besmislen ili nemoguć. Cilj je bio ostvaren. Moderna je iscrpla sve svoje mogućnosti i došla do svog logičkog kraja. Epoha moderne je završena.

Kraj moderne je sasvim nova i, pomalo paradoksalno, neočekivana situacija. Na mesto moderne stupa postmoderna (tako je prozvana u nedostatku boljeg termina), a istoriju smenjuje „postistorija“. S tom promenom i sam Zapad dobija novo lice. Na mesto liberalizma, koji se takođe urušava i doživljava svoj kraj, „umire“ (suprotno očekivanjima Fukujame), stupa „postliberalizam“ i čitav niz novih misaonih tokova koji su pokušavali shvatiti novonastalu situaciju, poput „nove levice“ i „nove desnice“, i izgraditi nekakav refleksivni odnos prema njoj.

Jedna od bitnih posledica dovršetka modernizacije, ili kraja epohe moderne na Zapadu je i ta da se Zapad od tog trenutka sve više okreće sebi. Nastupa nova epoha (postmoderne). Modernizacija (vesternizacija) drugih prostora na planeti, spasavanje „siromašnog Juga“ od strane Zapada na primer, postaje sasvim sporedan, ako ne i nepotreban zadatak (nepotreban za Zapad). Naime, takav cilj ima smisla samo unutar misaonih koordinata karakterističnih za modernizam i liberalizam, ne i za postliberalizam, koji se okreće drugačijim pitanjima i temama, i suštinski gubi zanimanje za „periferiju“.

Jedan od znakova ove promene (kraja moderne i početka postmoderne) su i krize koje već godinama potresaju Zapad: od ekonomske, finansijske i političke krize, do nemira i pobuna među emigrantima i u skvotovima, od demonstracija pristalica novih sindikata motivisanim socijalnim razlozima, do antiglobalističkih i ekoloških protesta ili gej-parada.


Nova levica. Filozofija postmodernog Zapada

Glavni misaoni tokovi Zapada u epohi postmoderne, završenog modernizma, uglavnom su ostali nepoznati „periferiji“, i to ne samo pobornicima liberalnih vrednosti, amerikanizma, globalnog Zapada itd. već i njihovim protivnicima. Oni koji danas propagiraju liberalna shvatanja u nezapadnim zemaljama, zemljama „periferije“ (periferije u odnosu na Zapad), kao i oni koji ih vatreno osporavaju, vode raspravu sa liberalizmom od pre najmanje četvrt stoleća, gubeći iz vida da je u međuvremenu na Zapadu pređen ogroman i sasvim specifičan misaoni put, a da je savremeni postliberalizam nešto drugačije i prilično različito od toga. Liberalizam kasnog XX veka nije isto što i postliberalizam XXI veka, koji se danas može označiti kao glavni tok filozofije postmoderne, odnosno kao glavni misaoni tok na Zapadu.

Jedan od najzanimljivijih, ali i najosmišljenijih misaonih tokova postliberalnog i postmodernog Zapada je ono što se danas naziva „novom levicom“. Na njega se, s dubokim razlozima, Dugin posebno osvrće u svojoj knjizi. Nas na ovom mestu ne zanima toliko geneza samog pokreta, koliko veoma iscrpan projekat budućnosti ovih mislilaca, odnosno projekat poželjne ili „ispravne budućnosti“. Istorijsko iskustvo nas uči da se ostvaruju upravo takvi, zaokruženi, sistematski osmišljeni i dosledno razvijani idejni projekti, projektujući svoje utopijske sadržaje u manje ili više blisku budućnost. A to i jeste glavni cilj mislilaca „nove levice“ ili „postliberalizma“.

Ipak, treba podsetiti da njegove začetke treba tražiti u 50-tim i 60-tim godinama prošlog veka, u okvirima ultralevog marksističkog, trockističkog i anarhističkog pokreta. Filozofi postmodernizma ili „nove levice“ se i danas pozivaju na „filozofe sumnje“ (poput Ničea, Marksa ili Frojda) i inspirišu se radovima Sartra i Klod Levi-Strosa. Filozofi „nove levice“ su strukturalisti, koji se negde od kraja 80-tih izdaju za poststrukturaliste. Za njihov politički manifest možemo smatrati knjigu Imperija Amerikanca Majkla Harta i italijanskog filozofa Antonija Negrija (na slici ispod). (Ovaj poslednji je tokom 70-tih godina prošlog veka bio radikalni marksista i teoretičar Crvenih brigada.)

Perjanice filozofije postmodernizma i „nove levice“ su u osnovi antiglobalisti. Njihova polazna ideja je da građansko, buržoasko društvo predstavlja ishod represije i nasilja „nadgradnje“ (političkog sistema, elita, drugih filozofskih sistema, društva, tržišta...), koje se vrši nad raznoliko shvaćenom „bazom“ ili „strukturom“. Institucije građanskog društva postaju meta njihove radikalne kritike, odnosno predmet dekonstrukcije, koja navodno demokratsko, buržoasko društvo raskrinkava kao duboko represivno i totalitarno.


Civilizovan čovek je iskvaren i nastran varvarin

Dekonstrukciji ovih filozofa podleže i sam pojam civilizacije. Strukturalistički prilaz ovom pojmu podvrgava sumnji osnovna obeležja „civilizacije“ nasuprot „divljaštvu“ i „varvarstvu“, čime, za razliku od liberala XX veka, opovrgava i poriče i same pretenzije zapadne civilizacije na univerzalnost, ekumeničnost. U praktičnom smislu, to znači dovođenje u pitanje odnosa Zapada prema drugim civilizacijama kao manje vrednim. U skladu sa tim, iluzorni postaju i pojmovi „divljaštva“ i „varvarstva“. Civilizacija ih ne ukida niti ih prevazilazi, kao što je to smatrala zapadna misao prošlog ili pretprošlog veka, već „varvarski“ principi građenja društva u civilizaciji samo prelaze u oblast nesvesnog.

„Civilizovan“ čovek u ovakvoj optici „nije niko drugi do `opaki divljak`, iskvaren i nastran `varvarin`“. To objašnjava ratove, revolucije i masakre modernog doba, čiji užasi prevazilaze sve do sada viđeno u ljudskoj istoriji. Zaključke ovakvog pristupa možemo izvesti i sami: Zapad više nije privilegovana civilizacija, niti je civilizacija koja može da polaže isključivo pravo na univerzalizam. Naprotiv, „postoje druge civilizacije sa sopstvenom i različitom varijantom `univerzalizma`“. Ili jednostavnije rečeno: postoje različite civilizacije koje uopšte ne dele zapadne vrednosti i za koje zapadna civilizacija nije obavezujući model.


Projekat poželjne budućnosti

U čemu se, međutim, sastoji projekat poželjne budućnosti sa stanovišta filozofa postmodernizma Zapada?

Osnovne tačke navodimo prema knjizi Aleksandra Dugina Četvrta politička teorija:

• Odricanje od razuma (duševnog zdravlja). Alternativa tome je svestan izbor duševne bolesti: shizofrenije na primer u delima Deleza;
• Smrt čoveka (Bernar Anri Levi), smrt autora (Rolan Bart);
• Prevazilaženje svih seksualnih tabua i ograničenja (odbacivanje samog pojma nastranosti, prihvatanje incesta, slobodan izbor pola...);
• Legalizacija droga (u čemu je legalizacija „lakih“ droga samo prvi korak);
• Rušenje uređenog, strukturiranog društva i države u korist „mnoštva“ i anarhističkih zajednica u svim oblicima;

Zajednički imenitelj svega toga jeste „transhumanizam“.

Svi relevantni društveni pokreti i temeljne društvene promene na Zapadu, u poslednje dve decenije ili duže, uklapaju se u ovaj jednostavni program od pet tačaka. Događaji se razvijaju upravo u tom smeru, koji su naznačili ideolozi postliberalizma i „nove levice“.

Na protivnicima i pobornicima liberalizma, globalizacije, Zapada jeste da se prema njima odrede, da o iznova promisle o Zapadu i svom odnosu prema njemu, prihvatajući ih ili odbacujući, ili eventualno nudeći sopstvenu alternativu. Jedno treba imati na umu: modernizacija društva pripada XIX i XX veku, i konačno je završena. Pitanje koje nam se danas nameće u osnovi je veoma jednostavno: želimo li da pasivno prihvatamo ovakvu budućnost ili za sebe ipak zahtevamo nešto drugo?

Puko odbacivanje ovakve vizije budućnosti nije dovoljno, tim pre što je reč o budućnosti koja se u pojedinim svojim segmentima već ostvaruje i pretvara u sasvim opipljivu realnost. Alternativa tome mora biti barem jednako duboko i svestrano promišljena kao i projekat koju nude ideolozi „nove levice“.

KOMENTARI

Name

A Rússia atravessa o Rubicão ou o Nascimento de um Novo Mundo,1,Agarta,2,Almanah Književna fantastika 2015,1,America,1,Amerika,1,An interview with Boris Nad,3,Androgin,1,Annunciation of America,1,Anthem (Blood),1,Antihrist,1,Apology,1,Argonauti,1,Arhija i Anarhija,1,Aristokratski pogled na svet Borisa Nada,1,Atlantida,1,Atlantis,1,Bagdad,1,Baghdad,1,Bajke o EU fondovima su na nivou primitivnog kulta,1,Balkan,1,Battlefield,1,Being Beauteos,1,Belo ostrvo,1,Blagovest Amerike,1,Bojno polje,1,Boris Nad,157,Boris Nad: Russian Crossing of The Rubicon or the Birth of a New World,1,Call for Papers,1,City of Gods,1,City of Gods 2,1,Co stanie się na Ukrainie w najbliższych dniach i miesiącach?,1,Čuda i mimo mita,1,Dan bogova,1,Đavolje kule,1,Day of the Gods,1,Devet svetova,1,Divlji lov,1,Dragoš Kalajić,1,English,43,Esej,56,Eurasia Movement Interviews Boris Nad on Novorossiya,1,Eurasian Artists Association: The IVth Revolution!,1,European Union against Europe,1,Evroazija,1,Ezoterizam u Dantea,1,Filip Rogović,1,French,1,German,8,Gog i Magog,1,Grad bogova,1,Greek,1,Hiperborejci,2,Hoće li "Ukrajinsko proleće" da preraste u "Rusko proleće",1,Hyperboreans,1,Ideja centra,1,Imperium Ultimum,1,Interregnum,1,Interview,2,Interview with Boris Nad,1,Intervju,14,Iran,3,Islamska država je jurišni odred SAD,1,Istinska Turska pripada Evroaziji,1,Istok,1,Istok i Zapad,1,Itaka,1,Ithaca,1,Između Mora i Zemlje,1,James Porazzo,1,Jezik Indoevropljana,1,Joaquin Flores / The return of Myth,1,Knjiga,4,Komentar Nemih Bogova,1,Koren liberalnog zla u crkvenom raskolu,1,Kraj noći,1,Kraljevstvo noći,1,Kritika,10,Lavovi s Kalemegdana,1,Lions from Kalemegdan,1,Ljubav nestvarnih,1,Ljubiša Jovanović,1,Lobo,1,Maksimilijan Rupert Ditrih Sikorski,1,Manifesto for the Eurasian Artists Association,1,Mitovi o Hiperboreji,1,Mitska Amerika,1,Moloh,1,Momčilo Selić,2,Moskva može strpljivo da čeka rasplet s prstom na obaraču,1,Mračni oblaci nad Evropom,1,Music,1,Muzika,2,Muzika i glasovi I,1,Muzika i glasovi II,1,Mythical America,1,Myths about Hyperborea,1,na braniku Evrope,1,Na Krajini,1,Napomena,1,Napomena uz "Gozbu",1,New Antaios Journal,1,Nicholas Diak,1,Nikola Velimirović,1,Nostalgija za Tulom u doba mašina,1,Nova knjiga: Hiperborejci,1,Novi Nojev kovčeg,1,O mito de Atlântida,1,O Retorno do Mito,1,O Skitima,1,O tradiciji,1,O tradiciji drugi deo,1,Oblivion and Discourse of Being,1,Odin,2,Onostrana Indija,1,Open Revolt,1,Ovo su dveri Agarte,1,Pannonia,1,Panonija,1,Periodika,1,Planeta Titan,1,Planeta Titan / Crno Sunce,1,Poezija,5,Polish,1,Posle Gutenberga,1,Poslednja Tula,1,Poslednji vuk,1,Postapokalipsa,1,Povest o Agarti,1,Povratak mita,2,Predgovor,1,Proza,30,prvi deo,1,Questing Beast,1,Raspad Ukrajine (Rusije),1,Rat za kraj sveta,1,Razgovor s učenim lamom,1,Rim i Kartagina,1,Ruski prelazak Rubikona ili rađanje novog sveta,1,Russian,5,SAD su teroristička država,1,Sailing To Itaca,1,Sakralna istorija,1,Simboli Hiperboreje,1,Slowakian,1,Spanish,5,Šta će se narednih dana i meseci dešavati u Ukrajini,1,Stevan Bošnjak,1,Stoleće titana,1,Strategija anakonde i američki globalni haos,1,Sveta tajna rata,1,Tamno bratstvo,1,Tehnokratija,1,The Different Ways,1,The East and the West,1,The Fourth Political Theory,1,The Fourth Political Theory: Serbian vision,1,The multipolar world,1,The Return of Myth,1,Three chronicles (One dream / Odin / Achilles),1,Through the Door of History,1,TSIDMZ,3,TSIDMZ – Ungern von Sternberg Khan,1,Turkish revolution. An interview with Boris Nad,1,U danima kuge,1,U zemljama besmrtnika,1,Ukleti brod,1,Ukrajina je u ratu,1,Uranska tradicija,1,Varvarska Skitija,1,Vavilon,1,Vavilonska kula,1,Video,1,Vuk,1,War Song,1,We are Witnessing a Deep Crisis in the Model that is Offered by the EU and USA,1,We must drive out the merchants from the temple,1,Wild Hunt,1,Wolf,1,Zaborav i govor bića,1,Zamak,1,Zamak Grala,1,Završna bitka,1,Zlatno runo,1,Zmajeve kosti,1,Η επιστροφή του Μύθου,1,Америка,1,Возвращение мифа,1,Война для конца мира,1,Интервью,2,
ltr
item
ARKTOGEJA: Četvrta politička teorija, Boris Nad
Četvrta politička teorija, Boris Nad
https://4.bp.blogspot.com/-ePtbRXrBb34/WLGiHzsEXvI/AAAAAAAAKzw/7wZ9O-SLhwY_pANbXOOfayKNxJPrIFFTACLcB/s640/evropa1.png
https://4.bp.blogspot.com/-ePtbRXrBb34/WLGiHzsEXvI/AAAAAAAAKzw/7wZ9O-SLhwY_pANbXOOfayKNxJPrIFFTACLcB/s72-c/evropa1.png
ARKTOGEJA
https://arktogeja.blogspot.com/2017/02/cetvrta-politicka-teorija-boris-nad.html
https://arktogeja.blogspot.com/
https://arktogeja.blogspot.com/
https://arktogeja.blogspot.com/2017/02/cetvrta-politicka-teorija-boris-nad.html
true
3991172695466286618
UTF-8
Svi postovi su učitani Nije pronađen nijedan post VIDI SVE Pročitaj više Odgovori Prekini odgovor Obriši By Početna Strane POSTOVI Vidi sve Preporučeni sadržaji OZNAKA ARHIVA PRETRAGA SVI POSTOVI Nije pronađen nijedan post koji odgovara vašem upitu Vrati nazad Nedelja Ponedeljak Utorak Sreda Četvrtak Petak Subota Ned Pon Uto Sre Čet Pet Sub Januar Februar Mart April Maj Juni Juli Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec upravo sada 1 minut ranije $$1$$ minuta ranije 1 sat ranije $$1$$ sata/sati ranije Juče $$1$$ rana ranije $$1$$ sedmica ranije više od 5 sedmica ranije Pratioci Prati THIS CONTENT IS PREMIUM Please share to unlock Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy