U subotu 15. novembra 2014. u Klubu i galeriji „Zrno“ predstavljeno je stvaralaštvo srpskog pisca i publiciste Borisa Nada.
O idejama i knjigama Borisa Nada govorio je istoričar Saša Adamović, a moderator je bio Dejan Perišić.
Kako ističe Vesna Radojlović, „u modernom filozofskom tumačenju, mitovi o Hiperboreji i Atlantidi mogu se posmatrati kao dva oprečna viđenja sveta i života. Za Atlantiđane, bogate zlatom, život je samo slučajan splet okolnosti, za Hiperborejca je on Božiji dar. Atlantida će izgraditi svoju aristokratiju na materijalnoj osnovi, a Hiperboreja svoju na duhovnoj i osnovi opšteg doprinosa. Hiperborejac je oličenje tradicije, poštovanja predaka, sklada sa prirodom i pravim slobodama. S druge strane, Atlantiđanin život posmatra kao nešto što mu je dato bez razloga, a da je njegova suština proživeti što duže uživajući, bez imalo obaveza prema tradiciji i večnim principima“.
Naš veliki književnik, Miloš Crnjanski je u svom delu putovao ,,Kod Hiperborejaca“, dok je Dragoš Kalajić često nazivan ,,poslednjim Hiperborejcem“.
Boris Nad rođen je u Vinkovcima, Slavonija, 1966. Studirao u Zagrebu i Beogradu, diplomirao na Beogradskom univerzitetu. Od 1994. godine objavljuje eseje i članke u domaćoj periodici.
Prozu, poeziju i eseje objavljivao u Književnoj reči, Zbilji, Sveskama, Savremeniku, Književnim novinama, Evropi nacija, Unus mundus, Tragu, Zenitu, Letopisu Matice srpske, Gradini, Koracima i Politici.
I Boris Nad se, poput svojih uzora, srpske epike, Miloša Crnjanskog i Dragoša Kalajića, opredelio da sledi neki svetao, uzvišen primer, ne kao što učenik sledi svoga učitelja, koliko najdublji zov sopstvenog bića.
Kao i svaki pravi stvaralac, Boris Nad se u onim tačkama gde se ukrštaju vremenske i prostorne perspektive – prošlost, sadašnjost i budućnost, oseća mnogo prijatnije nego u realnom vremenu i prostoru. Tamo su nastale njegove knjige „Ka postistoriji sveta“, „Hiperborejci“, „Postapokalipsa“, „Povratak mita“, „Nemi bogovi“, „Nova Itaka“, „Gozba Pobednika“ i „Vreme imperija“.
U svojim delima Boris Nad objašnjava da „ako hiperborejski mitovi zaista imaju tako važnu ulogu u nesvesnom indoevropskih naroda,oni je imaju zahvaljujući svom sopstvenom značenju, svojim unutrašnjim sadržajima. Jer, mit za nas nije „lažna priča“, praznoverica ni nesporazum. Mit je bezvremena stvarnost, koja se, možda, „nije odigrala nikad i nigde“, ali koja se neprekidno ponavlja u istoriji i, štaviše, stvarnost koja je određuje i definiše.“
U knjizi „Povratak mita“ Boris Nad objašnjava da duboke korene današnjeg, ali i svih ranijih totalitarizma treba tražiti u crkvenom raskolu, dakle zapadnoj verziji hrišćanstva, potom u reformaciji, koja je, u krajnjem, proizvela protestantski fundamentalizam.
„Njegov prirodan i logičan završetak je „potrošačka civilizacija“, oličena u današnjim SAD ili EU, koja očigledno nastaje po američkom obrascu, a to je upravo tehnokratija, u kojoj je čovek samo i jedino „potrošač“, konzument; dodatak velikih tehnoloških sistema. U tom smislu, zaista je moguće govoriti o „kraju istorije“ (naravno, na način različit od Marksa ili Fukujame). „Postistorija“ se razlikuje od istorije po tome što čovek ovde zaista više nije suveren ni gospodar; on postaje igračka u rukama nepoznatih sila. U zrelom istorijskom periodu čovek je vladao sobom a istorija je bila posledica njegovih dela, misli, strasti ili volje. Sada se nazire nešto sasvim drugačije i različito; to je tehnokratska utopija, totalitarizam u svom dovršenom obliku, a šta je on ustvari i kako će se ubuduće razvijati možemo nazreti kroz savremene Sjedinjene Države Amerike ili Evropsku uniju. Treba podvući da ni SAD ni EU nisu stvorene na osnovu neke ideje već kao puka tržišta; ne iz hrabrosti i snage, već iz sebičnosti, kukavičluka i slabosti. To je, u poslednjoj instanci, samo posledica unutrašnje kapitulacije modernog čoveka.
Nikola Velimirović
KOMENTARI