0


Neki tvrde da sadašnja azilantska kriza nije spontana, već da neko stoji iza nje. Da li su u pitanju samo teorije zavere ili u ovom slučaju ima više nego što se čini?

– Problem izbeglica sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike nije nov. Samo što sada poprima nove, upravo katastrofične razmere. Do te mere daova kriza, kako to priznaje i šef francuske diplomatije Loran Fabijus,dovodi u pitanje „funkcionisanje i smisao postojanja Evrope“. Videli smo kako su, za veoma kratko vreme, obezvređene ili obesmišljene sve takozvane „evropske vrednosti“. To je evropska solidarnost na delu.

To se dešava od trenutka kada je Amerika započela svoju najnoviju ofanzivu na Bliskom istoku, pod izgovorom borbe protiv Islamske države. Od tog časa, američke bombe i rakete, kako izveštavaju objektivni mediji, sve češće padaju po Iraku i Siriji, zasipajući ne položaje boraca Islamske države, kako to tvrde u Vašingtonu, nego gradove i naseljena mesta.

U isto vreme, Turska otvara pogranične koridore za izbeglice koje su počele da nadiru na njenu teritoriju, a „borci za ljudska prava iz SAD i Velike Britanije preko Tvitera koordiniraju kretanje bujice izbeglica iz Turske za Nemačku“. I sve to u času kad se članice Evropske unije odbile da se priključe koaliciji za „poslednji napad na Siriju“. Da li je to zaista posledica slučajnih i među sobom nepovezanih događaja?

Međutim, treba imati u vidu sledeće: proteklih decenija opustošen je širok pojas perifernih zemalja – perifernih u odnosu na Zapad – i uništena državnost čitavog niza starih država:Libije, Iraka, Sirije, Afganistana... Na sličan način, razorena je i Ukrajina. To je rezultat agresivne politike SAD, koja je realizovana uz pomoć Nemačke, Britanije, Italije, Španije, odnosno članica NATO i EU.„Sjedinjene Države, monstrum sa sićušnim mozgom, dva puta je prošao ognjem i mačem kroz Irak“, napisao je Eduard Limovov. Evropa ne može da izbegne svoju odgovornost za te zločine, u kojima je i sama učestvovala, a svemu treba dodati i njenu mračnu kolonijalnu prošlost.

Time je, najzad,pokrenuta prava „seoba naroda“.

Nema sumnje da SAD u ovom času, za neke neočekivano, podstiču i zloupotrebljavaju tu veliku seobu protiv Evrope i protiv svog odanog saveznika ili, pre, vazala – Evropske unije. SAD u ovom trenutku nalaze svoj interes u tome, zdušno podržavajući nastupajući kolaps svog dojučerašnjeg saveznika, u stvari okupacione zone, previđajući da će upravo Sjedinjene Države biti naredna žrtva istog procesa i propuštajući priliku da makar uspore sopstveni sumrak ili da ga učine manje krvavim i haotičnim.Kratkovid i nepromišljen potez. Jedna u nizu fatalnih grešaka američkih stratega.
Ali, u suštini, mi prisustvujemo kraju jednog civilizacijskog ciklusa, onog zapadnog, istinskom samoubistvu Evrope i Evropljana. Zapanjuje ne toliko zluradost Vašingtona, evropskog „prekoatlantskog saveznika“, koliko ravnodušnost i bespomoćnost Evropljana prema sopstvenoj sudbini.


2. Da li postoji veza između krupnog kapitala i potrebe da se prihvate mase imigranata?

– „Nemačke kompanije vide izbeglice kao mogućnost“, pisao je nedavno hamburški „Špigl“. Nemačkom kapitalu je u ovom trenutku potrebno oko 600.000 radnika – a oni koji su, kako primećuje Slobodan Reljić u svom komentaru pisanom za „Politiku“,„spremni da rade za bilo kakvu nadnicu, idealni su kandidati“. I takođe: „Ono što je dobro za kapital, ne mora biti srećno rešenje za naciju“. Mogli bismo dodati: za čitavu civilizaciju koja sebe naziva Zapadom.

Realnost, dakle, možemo sagledavati i sa demografskog aspekta. Činjenica je da evropske nacije već odavno nisu sposobne čak ni za prostu reprodukciju. O demografskoj krizi Nemačke dovoljno govori i podatak da je jedna petina stanovništva starija od 65 godina. Slično je i u ostatku Evropske unije. I to je jedan od bitnih razloga zašto se Evropa ponovo naseljava, i to procesom koji su pokrenuli sami Evropljani, podržavajući američke intervencije na Bliskom istoku, u Severnoj Africi, itd. U stvari, rat međunarodnih terorista, internacionalnog ološa protiv legitimnih režima i drevnih civilizacija.Krupni kapital je, takođe, stvorio i finansijske mehurove od sapunice, lažni novac koji sada preti urušavanjem globalnog finansijskog sistema i sunovratom dolara.

To je, očigledno, krajnje kratkovida, da ne kažemo maloumna politika.Ali, to je logika krupnog kapitala: obezbediti profit, pljačkom, prevarom, eksploatacijom, ljudi ili prirodnih bogatstava, na bilo koji način i u što kraćem roku, ne obazirući se na posledice. Na sličan način, upravo krupni kapital je početkom 90-tih proizvodnju sa Zapada izmestio na Istok, ubrzavajući ono što je već Osvald Špengler krstio terminom „propast Zapada“. I to je, očigledno, neminovnost.

U konačnom: mi sada prisustvujemo dolasku varvara, nečem što već ima analogije u svetskoj istoriji.Recimo, u istoriji Rima, Rimskog carstva, koje se srušilo pod najezdama „varvarskih naroda“. U izrazu „varvari“ ovde ne treba videti pogrdu: reč je o varvarima u odnosu na pretpostavljeni centar – zapadnu civilizaciju. Istorija, pa i kretanje naroda u istoriji, podvrgava se zakonu spojenih sudova. Svaka akcija izaziva određenu reakciju, ne nužno povoljnu po onog ko ju je pokrenuo. Nešto slično desiće se i Americi, koja se već dugo vremena vlada po formuli „Amerika jednako haos“,i to iz jednog osnovnog razloga: ona više i nema nikakav drugi program, koncept ni ideju koju bi mogla da ponudi „ostatku sveta“. Preostaje joj jedino goli teror.


3. Zbog čega je Rusija upravo sada odlučila da jače pomogne Siriji u borbi protiv terorizma?

– Videli smo nastup ruskog predsednika za govornicom u Generalnoj skupštini OUN. To je simbolički gest koji je zapadnim stratezima, zapadnoj javnosti uopšte, ukazao na suštinsku promenu koju su prespavali. To je samosvesni nastup svetske sile koja se razlikuje od Zapada, koja ima sopstvene poglede na svoju budućnost i na budućnost sveta,sopstvene ciljeve i interese, drugačije od zapadnih, i koja više nema nameru da mu povlađuje. 

Svet možda još nije multipolaran, ali epoha unipolarnosti, epoha dominacije Zapada, SAD, epoha Pax Americana,bliži se svom kraju, ili je u suštini već završena. Procena je precizna i stiže u pravo vreme: u času kad SAD više nemaju snage da održe status kvo u svetu ni na Bliskom istoku, pa ni da se nose sa Islamskom državom: čudovištem koje su same stvorile i koje se u međuvremenu otrglo kontroli.
Islamska država je proizvod unipolarnog sveta, njegovo ružno naličje, njegovo lice bez maske koje je američki predsednik u govoru pred Generalnom skupštinom uzalud pokušavao da sakrijeotužnom retorikom i ispraznim frazama o svetskom miru i demokratiji. Samo maloumnik danas može u to da poveruje. Borba protiv Islamske države i jeste borba protiv unipolarnog sveta, borba protiv američke hegemonije i Pax Americana, borba protiv krvavog haosa koga Amerika seje širom sveta. Takođe, i borba protiv „majdana“ i nacističkih bataljona u Ukrajini. To su jurišni odredi amerikanizma, atlantskog Levijatana na umoru. Ukoliko Amerikanci izgube Bliskiistok, SAD više neće moći da računaju na status dominantne svetske sile. A Ukrajina je za Ameriku ionako već izgubljena.


Razgovarao Teša Tešanović

Post a Comment Blogger

 
Top