Moskva može strpljivo da čeka rasplet s prstom na obaraču,Boris Nad

PODELI/ODŠTAMPAJ:


Moskva može strpljivo da čeka rasplet s prstom na obaraču



Svega tri sile su aktivni učesnici savremene ukrajinske krize, koja preti da eskalira u krvavi građanski rat. To su Sjedinjene Američke Države, Rusija i Evropa, oličena u Evropskoj uniji. U američkoj geopolitici nema nepoznanica: to je, prema svim relevantnim geopolitičarima (uključujući najpre angloameričke autore), tipična sila mora. Rusija je sila kopna, izrazita telurokratija, kontinent – ali zaseban kontinent, različit od Evrope – i posebna civilizacija. Njena geopolitička uloga je takođe jasno određena, najkasnije u doba „hladnog rata“ (a mi mislimo i znatno pre toga). Jedino geopolitička misija Evrope-EU ostaje neodređena i dvosmislena. Evropski potkontinent i jeste svojevrsna međuzona između Kopna i Okeana, strateški najvažniji deo rubnog područja, „Rimlanda“. Postoji li uopšte geopolitika Evropske unije?

EU kao „negeopolitički koncept“

Pod senkom događaja u Ukrajini (još pre toga u ratu u bivšoj Jugoslaviji), ovo pitanje više nije usko stručno ni akademsko. Događaji se danas nižu filmskom brzinom, prestižući jedan drugog. To nije karakteristično samo za Ukrajinu, kao „zemlju bez istorije“, koja ubrzano prolazi kroz niz istorijskih epoha, već i za Evropu, za svet u celini. (Geo)politička realnost se pred našim očima dramatično menja. Istorija se ubrzava ili primiče svom kraju. Ali ovde nije u pitanju samo ograničena geopolitika pojedinih država i nacija, već nešto mnogo šire: globalni sudar različitih, dijametralno suprotstavljenih geopolitičkih koncepata, veliki „rat kontinenata“ (A. Dugin). Izbor može biti samo Kopno ili More, treća opcija jednostavno ne postoji.




Postoje samo dva moguća odgovora na pitanje da li postoji geopolitika Evropske unije. Kako u svom radu pod naslovom „Geopolitika krize EU“ primećuje Aleksandar Gajić, prvi je onaj koji nudi takozvani postmodernistički pristup: geopolitika i Evropska unija se, navodno, međusobno isključuju. „EU predstavlja model mirovnog, supranacionacionalnog opozita teritorijalnoj državi u kojoj preovlađuje postmoderni koncept deteritorijalizacije, pluralizma identiteta i interesa što se usklađuju dogovorom“ (A. Gajić). Na ovom mestu valja otvoriti jednu zagradu: većina članica NATO su zemlje članice EU, a Unija se veoma aktivno angažovala u jugoslovenskom ratu, i još aktivnije i otvorenije u raspirivanju građanskog rata u Ukrajini. To nije „mirovni angažman”, a ovom treba dodati i čitav niz vojnih operacija Severnoatlantskog pakta, u kojima su, listom, učestvovale i članice Unije. NATO tu, po svoj prilici, ostaje neophodan kao okvir u kome se uobličava stvarnost postmoderne. Ali ako je koncept EU zaista „supranacionalni opozit teritorijalnoj državi“, to ne važi za njene članice, koje, premda u znatno suženom manevarskom prostoru, nastavljaju da realizuju sopstvene, „sebične“ geopolitičke ciljeve.

Liberalna protiv istinske Evrope

Drugi mogući odgovor je mnogo bliži realnosti: koncept nastanka EU je geopolitički, njen razvoj i širenje podležu geopolitičkim zakonitostima i deo su, hteli mi to ili ne, savremene geopolitičke realnosti. Ipak EU, koja zauzima klučni strateški deo „Rimlanda“ sve do sada nije pošlo za rukom da se formira kao samostalan geopolitički faktor. U geopolitičkom ključu EU ima „dvojnu prirodu“. EU je obrazovana kao instrument američke hegemonije, kao instrument atlantske/američke kontrole nad evropskim kontinentom. Jedan od bitnih ciljeva SAD u tom kontekstu je sprečavanje povezivanja Evrope sa evroazijskim „Heartlendom“, odnosno, u ofanzivnoj varijanti, Evropa je most koji vodi pravo ka ruskoj i evroazijskom „Srcu zemlje“.

Drugi mogući izbor označava termin „evrokontinentalizam“, gde je Evropa shvaćena kao autonoman geopolitički koncept, kao zaseban geopolitički pol. Ovaj koncept se kroz evropsku istoriju javlja u veoma različitim oblicima, od Svetog rimsko-nemačkog carstva, preko niza pokušaja Nemačke da se formira kao nezavisni geopolitički pol, kao hegemon nad Evropom (uključujući i Treći rajh), sve do, zaključno, De Golovog projekta „Evrope nacija“. Ali generalno, atlantistički koncept, kako pokazuje istorija EU, odnosi prevagu nad evrokontinentalizmom. Evropa je danas kulturno, vojno, ekonomski, politički i ideološki, pa čak i obaveštajno, nedvosmisleno potčinjena SAD, a isto to možemo reći i za (geo)politiku njenog širenja. EU je u ovom trenutku prisiljena da se širi voljom Sjedinjenih Država, a mimo volje i interesa njenih glavnih članica (Nemačka), i na tom putu se suočava sa brojnim preprekama. To je važilo i za prijem Bugarske i Rumunije, a u još većoj meri važi za tzv. države kandidate kao što su Srbija ili Moldavija. Ipak, prva ozbiljna prepreka na tom putu, pravi probni kamen je Ukrajina, ne samo zato što je ona u geopolitičkom smislu „rusko dvorište“, predvorje velike ruske civilizacije i suštinski deo njenog geopolitičkog sistema. Otuda uključivanje Ukrajine u evropski (u stvari: atlantski) geopolitički areal nužno znači konflikt na relaciji Evropa-Rusija.




SAD izvoze građanski rat

Atlantisti, u nekoliko decenija dugoj istoriji EU, postepeno odnose prevagu. Tokom rata u bivšoj Jugoslaviji EU je zauzimala nedvosmisleno atlantističke pozicije: protiv kontinenta, protiv zajedničke države – Jugoslavije, za atomizaciju i podelu na usitnjene države-nacije; protiv Srba, za Hrvate ili muslimane, za „suverenu Bosnu“, za Albance, za nezavisno Kosovo… Ipak, sve vreme paralelno nastavljaju da postoje dve Evrope: ona verodostojna, kontinentalna Evropa, sada zastrašena, okupirana i slaba, i ona atlantska, proamerička, liberalna ili ultraliberalna Evropa, koja svuda sledi američke modele, a u ponečem čak i prednjači. Međutim, taj model, građen tokom poslednje dve decenije, kome se opravdano prebacuje „deficit demokratije“, sada je u krizi i nije izvesno na koji način i da li će on uopšte moći da se reformiše. U svakom od mogućih scenarija budućnosti EU, uticaj ultraliberalnog, proameričkog lobija ipak će neminovno slabiti. Možda će jedan od prelomnih trenutaka biti izbori za evropski parlament, koji će se održati u maju ove godine, gde će, prema svim prognozama, antievropski orijentisane stranke steći značajnu prednost nad liberalnim lobijem.

Američki model nezadrživo i naglo gubi svoju nekadašnju magnetsku privlačnost. Iz tog razloga, Amerikanci više ne biraju saveznike i ne potpomažu „baršunaste”, prodemokratske revolucije – u Siriji oni podržavaju najradikalnije islamiste, u Ukrajini najradikalnije desne snage, pristalice „Svobode” i „Desnog sektora”, okorele antiruske šoviniste, neonaciste. Demokratija je postala luksuz za SAD, i one svoje marionetske režima više ne instaliraju na izborima (na izborima ih, naprotiv, gube), već precizno sprovođenim „obojenim revolucijama“, režiranim državnim udarima, „prolećem“ poput arapskog, ukrajinskog ili bosanskog. SAD izvoze građanski rat: u Libiji, u Siriji, Iraku, Avganistanu, Ukrajini… Savršeno je jasno da bi sve to sutra moglo da se ponovi u bilo kojoj evropskoj zemlji (uključujući i Zapad Evrope) ukoliko ona pokaže želju da napusti američku sferu. Recept za to su etnički sukobi, multikulturalizam, pobune imigranata, veštački podsticani socijalni konflikti, itd.

Od ukrajinskog ka ruskom proleću

Sa državnim pučem u Ukrajini nije se u suštini desilo ništa neočekivano. Nezavisna Ukrajina nikad nije ni postojala, kao ni „ukrajinska nacija“ u zapadnoevropskom smislu tog pojma; „nezavisna Ukrajina“ je samo bivša Sovjetska Socijalistička Republika Ukrajina, iznikla na tlu Malorusije, „zapadnih ruskih zemalja“, arbitrarnim odlukama sovjetskih vlasti. Osnovna linija podela tu nije podela na Ruse i Ukrajince, već na zapadni, unijatski deo – Galičane, i pravoslavni – ruski i maloruski, ili ukrajinski deo. Takva Ukrajina je mogla da postoji samo uz slabu, kolebljivu i opreznu centralnu vlast, kakvu je, sve do sada, oličavao Janukovič, a ne kao homogena i centralistička država-nacija. Sa pučem od 18. februara, koji nije „nacionalna revolucija“ a ni „proevropski pokret“, već državni udar, organizovan i podržan spolja, od Zapada (SAD) i NATO, dosadašnja Ukrajina je jednostavno prestala da postoji. Pučisti u Kijevu, ma koliko to sada





zvuči paradoksalno, ostvarili su tek privremenu i nesigurnu pobedu, i to ne za Ukrajinu, koja ubuduće neće postojati u ovim granicama, već za NATO. Da bi opstali na vlasti, oni bi morali da zavedu manje ili više otvorenu diktaturu fašističkog tipa i sprovedu nasilnu „ukrajinizaciju“, uključujući genocid nad delom stanovništva Ukrajine. Ali oni za to više nemaju snage. Uza sve to, takva monstrouzna država morala bi biti izdržavana i finansijski stalno pomagana spolja, a to jednostavno nije moguće.

Rusija je u ovom trenutku dobila polovinu Ukrajine (bez obzira da li će se to uskoro ostvariti relativno mirnim putem ili ratom). Ali, Moskva time ne može da bude zadovoljna, jer bi to značilo da se granice NATO pomeraju na Dnjepar.

S Janukovičem kao legitimnim presednikom u sopstvenim rukama, Moskva može da igra na najveći ulog, a to je Kijev. Položaj hunte u Kijevu svakim danom postaje sve više neodrživ, „evromajdan“, pod ovim uslovima, više ne može da se izveze, a toga je svestan i Zapad, koji suprotno obe’anjima odbija da pučistima pruži neku konkretnu pomoć (finansijsku ili vojnu). Vreme ne radi za Ameriku, a još manje za paralisanu kijevsku huntu. „Ukrajinsko proleće“ preti da preraste u nešto drugo: „rusko proleće“, koje poput požara može da se proširi ne samo teritorijom Ukrajine, već i bivšeg Sovjetskog Saveza. Moskva, naprotiv, može strpljivo da čeka rasplet s prstom na obaraču.


Boris Nad

KOMENTARI

Name

A Rússia atravessa o Rubicão ou o Nascimento de um Novo Mundo,1,Agarta,2,Alexander Dugin,1,Almanah Književna fantastika 2015,1,America,1,Amerika,1,An interview with Boris Nad,3,Androgin,1,Annunciation of America,1,Anthem (Blood),1,Antihrist,1,Apology,1,Argonauti,1,Arhija i Anarhija,1,Aristokratski pogled na svet Borisa Nada,1,Atlantida,1,Atlantis,1,Bagdad,1,Baghdad,1,Bajke o EU fondovima su na nivou primitivnog kulta,1,Balkan,1,Battlefield,1,Being Beauteos,1,Belo ostrvo,1,Blagovest Amerike,1,Bojno polje,1,Boris Nad,162,Boris Nad: Russian Crossing of The Rubicon or the Birth of a New World,1,Call for Papers,1,City of Gods,1,City of Gods 2,1,Co stanie się na Ukrainie w najbliższych dniach i miesiącach?,1,Čuda i mimo mita,1,Dan bogova,1,Đavolje kule,1,Day of the Gods,1,Devet svetova,1,Divlji lov,1,Dragoš Kalajić,1,English,45,Esej,56,Eurasia Movement Interviews Boris Nad on Novorossiya,1,Eurasian Artists Association: The IVth Revolution!,1,European Union against Europe,1,Evroazija,1,Ezoterizam u Dantea,1,Filip Rogović,1,French,1,German,8,Gog i Magog,1,Grad bogova,1,Greek,1,Hiperborejci,2,Hoće li "Ukrajinsko proleće" da preraste u "Rusko proleće",1,Hyperboreans,1,Ideja centra,1,Imperium Ultimum,1,Interregnum,1,Interview,4,Interview with Boris Nad,1,Intervju,15,Iran,3,Islamska država je jurišni odred SAD,1,Istinska Turska pripada Evroaziji,1,Istok,1,Istok i Zapad,1,Itaka,1,Ithaca,1,Između Mora i Zemlje,1,James Porazzo,1,Jezik Indoevropljana,1,Joaquin Flores / The return of Myth,1,Knjiga,5,Komentar Nemih Bogova,1,Koren liberalnog zla u crkvenom raskolu,1,Kraj noći,1,Kraljevstvo noći,1,Kritika,10,Lavovi s Kalemegdana,1,Leonid Savin,1,Lions from Kalemegdan,1,Ljubav nestvarnih,1,Ljubiša Jovanović,1,Lobo,1,Maksimilijan Rupert Ditrih Sikorski,1,Manifesto for the Eurasian Artists Association,1,Mitovi o Hiperboreji,1,Mitska Amerika,1,Moloh,1,Momčilo Selić,2,Moskva može strpljivo da čeka rasplet s prstom na obaraču,1,Mračni oblaci nad Evropom,1,Music,1,Muzika,2,Muzika i glasovi I,1,Muzika i glasovi II,1,Mythical America,1,Myths about Hyperborea,1,na braniku Evrope,1,Na Krajini,1,Napomena,1,Napomena uz "Gozbu",1,New Antaios Journal,1,Nicholas Diak,1,Nikola Velimirović,1,Nostalgija za Tulom u doba mašina,1,Nova knjiga: Hiperborejci,1,Novi Nojev kovčeg,1,O mito de Atlântida,1,O Retorno do Mito,1,O Skitima,1,O tradiciji,1,O tradiciji drugi deo,1,Oblivion and Discourse of Being,1,Odin,2,Onostrana Indija,1,Open Revolt,1,Ovo su dveri Agarte,1,Pannonia,1,Panonija,1,Periodika,1,Planeta Titan,1,Planeta Titan / Crno Sunce,1,Poezija,5,Polish,1,Posle Gutenberga,1,Poslednja Tula,1,Poslednji vuk,1,Postapokalipsa,1,Povest o Agarti,1,Povratak mita,2,Predgovor,1,Proza,30,prvi deo,1,Questing Beast,1,Raspad Ukrajine (Rusije),1,Rat za kraj sveta,1,Razgovor s učenim lamom,1,Rim i Kartagina,1,Ruski prelazak Rubikona ili rađanje novog sveta,1,Russian,5,SAD su teroristička država,1,Sailing To Itaca,1,Sakralna istorija,1,Simboli Hiperboreje,1,Slowakian,1,Spanish,5,Šta će se narednih dana i meseci dešavati u Ukrajini,1,Stevan Bošnjak,1,Stoleće titana,1,Strategija anakonde i američki globalni haos,1,Sveta tajna rata,1,Tamno bratstvo,1,Tehnokratija,1,The Different Ways,1,The East and the West,1,The Fourth Political Theory,1,The Fourth Political Theory: Serbian vision,1,The multipolar world,1,The Return of Myth,1,Three chronicles (One dream / Odin / Achilles),1,Through the Door of History,1,TSIDMZ,3,TSIDMZ – Ungern von Sternberg Khan,1,Turkish revolution. An interview with Boris Nad,1,U danima kuge,1,U zemljama besmrtnika,1,Ukleti brod,1,Ukrajina je u ratu,1,Uranska tradicija,1,Varvarska Skitija,1,Vavilon,1,Vavilonska kula,1,Video,2,Vuk,1,War Song,1,We are Witnessing a Deep Crisis in the Model that is Offered by the EU and USA,1,We must drive out the merchants from the temple,1,Wild Hunt,1,Wolf,1,Zaborav i govor bića,1,Zamak,1,Zamak Grala,1,Završna bitka,1,Zlatno runo,1,Zmajeve kosti,1,Η επιστροφή του Μύθου,1,Америка,1,Возвращение мифа,1,Война для конца мира,1,Интервью,2,
ltr
item
ARKTOGEJA: Moskva može strpljivo da čeka rasplet s prstom na obaraču,Boris Nad
Moskva može strpljivo da čeka rasplet s prstom na obaraču,Boris Nad
https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi_Hwc7KLBt6AJgmgtKENf_C1kfL1rF2ZJRgcqB_GyQcFJVKyDVabjea3SGj_gRVwJKsKeurF1jzENDbJggpqrkIJdHXti6LDQj24LkzOpau3QHNuRimkpHn5O1bFT-KBbFF2VTosd28uY/s640/boris-nad.jpg
https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi_Hwc7KLBt6AJgmgtKENf_C1kfL1rF2ZJRgcqB_GyQcFJVKyDVabjea3SGj_gRVwJKsKeurF1jzENDbJggpqrkIJdHXti6LDQj24LkzOpau3QHNuRimkpHn5O1bFT-KBbFF2VTosd28uY/s72-c/boris-nad.jpg
ARKTOGEJA
https://arktogeja.blogspot.com/2014/03/moskva-moze-strpljivo-da-ceka-rasplet-s.html
https://arktogeja.blogspot.com/
https://arktogeja.blogspot.com/
https://arktogeja.blogspot.com/2014/03/moskva-moze-strpljivo-da-ceka-rasplet-s.html
true
3991172695466286618
UTF-8
Svi postovi su učitani Nije pronađen nijedan post VIDI SVE Pročitaj više Odgovori Prekini odgovor Obriši By Početna Strane POSTOVI Vidi sve Preporučeni sadržaji OZNAKA ARHIVA PRETRAGA SVI POSTOVI Nije pronađen nijedan post koji odgovara vašem upitu Vrati nazad Nedelja Ponedeljak Utorak Sreda Četvrtak Petak Subota Ned Pon Uto Sre Čet Pet Sub Januar Februar Mart April Maj Juni Juli Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec upravo sada 1 minut ranije $$1$$ minuta ranije 1 sat ranije $$1$$ sata/sati ranije Juče $$1$$ rana ranije $$1$$ sedmica ranije više od 5 sedmica ranije Pratioci Prati THIS CONTENT IS PREMIUM Please share to unlock Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy