Ezoterizam u Dantea
Božanstvena komedija koja traje
I danas, posle toliko vekova odgonetanja, pred tajnom Danteovog dela zastaje dah najboljim duhovima Evrope. Bilo da je reč o mističnoj imaginaciji ili o simbolički strogo kodiranim spisima ezoterijskog posvećenja, bilo da su ishodišta u templarskoj doktrini ili u učenju El-šeika al-Akbara, bilo da je reč o objavljenju majstora ili učenika, zagonetka ostaje. U svakom slučaju, pred nama su nadvremeni opisi „različitih stanja egzistencije, u obliku jedne hijerarhijski organizovane celine Neba i Podzemnog sveta”
U muzeju grada Beča čuva se medaljon s likom Dantea na čijoj su poleđini ispisana slova F. S. K. I. P. F. T. Enigmatični zapis prevodi se kao Fidei Sanctoe Kadosch, Imperialis Principatus, Frater Templarius. Prema francuskom ezoteriku Reneu Genonu, ovaj medaljon nedvosmisleno potvrđuje pesnikovu pripadnost udruženju Fede Santa – trećem razredu templarskog bratstva – reda u kome je, štaviše, sam „Dante bio jedan od poglavara”.
Pitanje da li je slavni pesnik Božanstvene komedije doista bio član tajnih društva, te sledbenik ezoterijskih učenja i doktrina, predmet je nekolicine studija, među kojima je svakako neprevaziđena ona već pomenutog Genona, pod naslovom Danteov ezoterizam (Gradac, Čačak, 2002). Genonova analiza polazi od samog speva i izričitih uputstava koje pesnik daje čitaocu. Don Migel Asin Palasios podvlači sličnost između Danteove Komedije (ovome bi trebalo dodati i pojedine odlomke Novog života i Gozbe) i Knjige o noćnom putovanju Muhjudina ibn Arabija, mističnog speva arapskog autora o silasku proroka Muhameda u Pakao, koji je za čitavih osamdeset godina stariji od Danteovog dela.
PROUČAVANJE ARHITEKTURE PAKLA
Podudarnosti su očigledne i brojne, i tiču se takvih pojedinosti koje se ne mogu objasniti pukim slučajem: „Arhitektura danteovskog Pakla podudara se u svim pojedinostima sa onom koju nalazimo u muslimanskom Paklu; to su dva džinovska levka sačinjena od niza spratova kružnih nivoa ili stepenika koji se spuštaju sve do središta Zemlje... Oba su pakla smeštena ispod grada Jerusalima... Niže ravni, astronomska neba, krugovi mistične ruže, anđeoski horovi koji okružuju središte nebeske svetlosti, tri kruga koji simbolizuju lično trojstvo, preuzeo je firentinski pesnik, od reči do reči, od Muhjudina ibn Arabija” (D. M. A. Palasios).
Problem s kojim se suočavaju komentatori i istraživači je u tome što Dante Aligijeri nije mogao da poznaje delo arapskog mistika iz XII veka. „Kao mogući posrednik javlja se Bruneto Latini, koji je boravio u Španiji, ali ta hipoteza ne izgleda nam dovoljno ubedljiva” (R. Genon). Zašto? Rođen u Mursiji (otuda nadimak El-Andaluzi), Muhjudin je samo deo života proveo u Španiji. Umro je u Damasku, ostavivši za sobom učenike rasejane po čitavom islamskom svetu, pre svega u Egiptu i Siriji. Ali, on nije bio tek „mistički pesnik”, već pre duhovni učitelj, čija dela u to doba uopšte nisu bila dostupna javnosti. Bila su poznata samo uskim grupama „posvećenih”, vezanih za islamske inicijacijske grupe i viteške redove. U islamskom ezoterizmu ostaće upamćen pod imenom El-šeik al-Akbar, što je moguće prevesti kao „uzorni učitelj” ili „najveći među učiteljima”.
Dante ga, dakle, nije mogao upoznati preko nekog od svetovnih puteva – Muhjudin naprosto nije bio svetovni pesnik – i on ga zaista i ne pominje među drugim velikim učiteljima i filozofima islama, poput Avicene ili Averoesa.
MISTIČNO PUTOVANJE
Pitanje intelektualnih veza Istoka i Zapada onog doba samo su neke od nedoumica koje danas imamo pred Danteovim delom. Odgovor koji sugeriše Genon su veze koje su međusobno uspostavljali viteški redovi poput templara i asasina.
Ništa manje složeno, međutim, nije ni pitanje Danteovog odnosa prema templarskom redu; manje ili više otvorene aluzije na njega mogu se naći u samom delu, dok je pesnikov vodič, na kraju putovanja, upravo sveti Bernard, koji je i ustanovio pravilo templarskog reda.
Jedno je ipak izvesno. Obe su knjige – i ona Danteova i Muhjudinov spev o Muhamedovom noćnom silasku u Pakao – sve sem poetične legende, ili „literature”, stvorene da razonodi i zabavi, u kojoj pesnik pušta sebi na volju kako bi zagolicao uobrazilju čitaoca. Kao i u slučaju njihovog starijeg uzora – mazdeanske knjige Arda Virah Nameh – reč je o strogo simboličkim spisima, koji sadrže opise „različitih stanja egzistencije, u obliku jedne hijerarhijski organizovane celine Neba i Podzemnog sveta...” Otuda njihov krajnje precizan jezik, strogi i složeni simbolizam koji pre opterećuju današnjeg čitaoca nego što pružaju plodno tle njegovoj imaginaciji.
Mašta je ovde podređena višim zahtevima i sadržajima, uistinu metafizičkim po svojoj suštini. Da bi sledio Dantea u njegovim „vanzemaljskim putovanjima”, čitalac mora da poseduje njihov ezoterijski ključ.
Boris Nad
KOMENTARI